Istorijat razvoja ove rase je jedinstven i interesantan (kao i sama rasa). Kao zemlja porekla u standardu ove rase navedena je Kuba (Havanski bišon je nacionalni pas Kube).
Ali odakle Havanezer na Kubi?
Ova stara rasa zapravo vodi poreklo sa zapadnog Mediterana.
Kolonizacija Kube započeta je 1492. godine i njen najveći deo bio je u posedu Španije u narednih 400 godina. U dnevnicima prvih doseljenika zabeleženo je da su psi dovedeni već prilikom prvih dolazaka kolonista, što nas navodi da zaključimo da je pas poreklom sa Tenerifa (odakle su došli prvi kolonisti).Mnogi smatraju Tenerife prapostojbilnom cele familije Bišona. Usled veoma striktnih pravila koje je Španija nametnula svojim kolonijama, Tenerifi su bili jedina luka otvorena za trgovinu sa Kubom i najverovatnije su ovi mali psi, koji su se odomaćili u domovima lokalne Španske aristokratije na ovaj način došli na Kubu. Dalje su se razvijali u tropskoj klimi Kubanskog ostrva. Nekada zvan Havanski svileni pas ili Španska svilena pudla, ovaj pas imao je dugu svilenu dlaku koja je bila dobra izolacija i štitila ih je od tropskog sunca. U njihovoj matičnoj zemlji krzno se nikada nije šišalo, niti su šiške vezivane, jer su Kubanci verovali da ih dlaka štiti od sunca. Plemićki stalež Kube obožavao je ovog psa i divio se njegovoj raskošnoj dlaci i otmenom izgledu.
Do 18. veka Kuba je bila kulturni centar Novog sveta. Evropska aristokratija smatrala je Havanu i njene trgove, opere, pozorišta, odličnim mestom za odmor. Povratkom u Evropu, donosili su male pse iz Havane, koji su zbog svoje neodoljive pojave i veselog temperamenta brzo prihvaćeni na dvorovima Španije, Francuske i Engleske. U Španskimm dvorovima, kao i dvoru Luia XVI oni su šišani kao pudle, a svi suim se divili zbog male veličine. Englezi, s druge strane voleli su da ostavljaju “prirodnu” dlaku.
Do polovine XVIII veka oni su postali trend u Evropi. Čak je kraljica Viktorija posedovala dva Havanezera, a Čarls Dikns je imao jednog. Već u prvim izložbama pasa u Evropi bili su prikazivani, a njihov standard ustanovljen.
U međuvremenu, na Kubi, aristokratska klasa iščezava, pojavljuje se buržoazija, a mali Havanski pas zahvaljujući svojoj adaptilnosti prelazi iz tipičnog dvorskog psa u omiljenog porodičnog ljubimca i tu poziciju zadržava već 150 godina.
Sa razvojem Kubanske revolucije 1958-1960. dalji opstanak rase doveden je u pitanje. Prilikom odseljavanja u Ameriku, samo mali broj vlasnika ovih pasa uspeo je da svog psa povede sa sobom. Svi Havanezeri danas, ne računajući one iz istočnoevropskih zemalja i onih koji su ostali na Kubi, vode poreklo od 11 malih emigranata koji su sa Kube prešli na tlo SAD-a.
Neverovatno, ali uprkos svim njihovim putovanjima rasa se uopšte nije menjala u odnosu na one pse koji su oslikani u 18 veku.
Očuvanje njihovog identiteta u budućnosti predstavlja odgovornost i obavezu koja je pred nama…