U kući su generalno tihi i mirni. Međutim, malo-malo, naročito u večernjim satima dolazi do eksplozije krathih tura energične igre. Iz čista mira započinju leteći juriš preko kauča, oko stola, iz jedne sobe u drugu, pretvarajući kuću u prostrani poligon za trčanje. Ova energična jurnjava je po pravilu toliko smešna da retko kad omane da izmami osmeh. Oni trče sa takvom radošću i ushićenošću, da često ispuštaju ggrrrrr zvuke koji ne predstavljaju režanje već glasovne izraze sreće. Jurišaju naokolo, praveći krivine oko nameštaja nekoliko minuta, a zatim se zaustave i legnu, srećni od iscrpljenosti. Kraj igre dolazi naglo kao i njen početak.

Havanezeri lako uče. Ponekad isuviše lako. Potrebno je manje od nedelje da shvate šta je poslastica, a oko dve nedelje da razaznaju reči komandi. Njihova pamet se ispoljava na iznenađujuće načine. Naročito ukoliko se radi o poricanju svojih dela. Izgled potpunog nevinašceta je samo početak. Ukoliko posumljaju da je otkriven njihov nestašluk, pojedinci se mogu umiljavati i obigravati oko vlasnika, sve dok mu ne izmame osmeh na lice i dok ne budu sigurni da je opasnost prošla. Drugi pak legnu i prave se da spavaju.

Omiljene igračke su papir i plastične flaše. Ovaj prepametan mali pas uvek je u potrazi za omiljenim igračkama, čak I kada to znači zavlačenje ispod nameštaja ili preturanje po vašim torbama. Posebno ih raduje toilet papir, koji im može pružiti sate zadovoljstava dok ga kidaju i posipaju kuću sitnim konfetama papira. Poklopac plastične flaše takođe predstavlja izvor zabave dok satima pokušavaju da ga odvrnu i skinu.